Evo, zašto u Srbiju i zašto baš Prokuplje, Turista koji poseti Prokuplje ne mora da strahuje da će propustiti da vidi neku od znamenitosti u gradu i okolini.
U ponudi su se, tako, našle šetnje po starom jezgru grada, galerijama, muzejima, crkvama, Rimskoj tvrđavi, kuli Jug Bogdana, Spomen-park posvećen „Gvozdenom puku“, Spomen-soba Rada Drainca ali i „ozbiljniji“ izleti, koji vode do Neolitskog naselja Pločnik, Đavolje Varoši, manastira i vinskih podruma naših vinara, a tu su i dobro obeležene pešačke staze i priča naših vodiča, koja pomaže šetačima i edukuje ih o znamenitostima.
Za lep san i mirnu noć tu je toplički biser, hotel “Hammeum”, smešten u srcu grada Prokuplja, raspolaže sa 36 smeštajnih jedinica, koji se prostiru na tri sprata. Spoj modernog i tradicionalnog ostavlja utisak topline, a svaka soba dizajnirana je tako da Vam pruži utisak kao da ste kod svoje kuće. S jedne strane hotela, pruža se pogled na mirno gradsko šetalište bez saobraćajne buke, a sa druge strane na prelepo zelenilo parka, koje će Vas zasigurno opustiti posle naporne šetnje. Za goste hotela obezbeđen je i parking prostor koji je pokriven 24 časovnim video nadzorom.
Preporuka Turističke organizacije grada Prokuplja: “Kladenac kod tri bukve”
Mesto u srcu šume planine Jastrebac koje će učiniti potpuni ugođaj svim vašim čulima.
Na ovom prelepom mestu, tradicionalno svake godine, održava se manifestacija “Sabor harmonikaša”.
Kada pomislimo na Prokuplje, prvo što nam pada na pamet su gostoljubivost, srdačnost, domaća hrana, pitoma priroda, svež vazduh i … harmonija.
Zvuči čarobno, zar ne? E pa, sve ove stvari možete naći na jednom mestu u etno selu „Zeleni Raj“ – Grebac. Iskusite nešto potpuno novo, a ipak staro. Probudite se u toplom zagrljaju mira i tišine, uživajte u čarima tradicionalne srpske kuhinje i provedite dan ušuškani u čuveno srpsko gostoprimstvo.
Jedan susret sa Radanom dovoljan je da mu se vratite. Najviši vrh Radana je Šopot na 1409 metara. Vodopad Ripi voda nalazi se na 819 metara nadmorske visine i predstavlja jedan od najlepših vodopada u Srbiji, kaskadnog je tipa dužine 40 metara.
Bubličko, Bojničko, Brestovačko, Magaško ili Radansko jezero je veštačka akumulacija izgrađena 70-tih i namenjena vodosnabdevanju Bojnika i okoline sve do Doljevca. U selu Gornji Brestovac nalazi se brana, ali se jezero najvećim delom svoje površine nalazi u selu Bublica, nalazi se u podnožju Radan planine na 312m nadmorske visine, na ušću Magaške u Pustu reku. Dugo je skoro 3km, najšire 0,5km, najdublje 28m i ima do 75 hektara vodene površine.
Ovo prelepo jezero ima nekoliko poluostrva, rt i dva zaliva. Okruženo je livadama i šumarcima pa je zato idealno za odmor i rekreaciju, a pre svega za kampovanje i ribolov. Zbog bogatstva ribljeg fonda ovde se održavaju i neka ribolovačka takmičenja. Vodom ga puni Pusta reka, koja izvire na Radanu, ispod samog vrha Šopota. Pusta Reka i njene pritoke su brzi, planinski, bujični vodotoci čiste, bistre i hladne vode ali je samo jezero toplo i zbog toga pogodno za kupanje.
Beli Kamen – na nadmorskoj visini od 988 metara, 18 kilometra od Prokuplja, u sklopu ustanove Sportski Centar Prokuplje je i odmaralište na planinskom prevoju Beli Kamen.
Smeštajni kapaciteti ovog odmarališta su 32 ležaja, a u bungalovima 16. Sve sobe su sa centralnim grejanjem, kupatilom i terasom, i u sobama postoji kablovska televizija i priključak za internet. Ovo odmaralište je namenjeno deci, sportistima, lovcima, kao i svima onioma koje privlači odmor u atmosferi netaknute prirode.
Objekat je pogodan ya ekskurzije i dečje škole u prirodi, ali i naučne skupove i seminare, jer poseduje učionice za rekreativnu nastavu i sastanke. Zbog idealne nadmorske visine pogodan je za pripreme sportskih ekipa na asvaltiranom terenu za male sportove i trim stazi.
U blizini odmarališta nalazi se Opservatorijum, etno selo i jezero Bublica a put od Prokuplja je renoviran.
Opservatorija na Vidojevici – samo 2,5 kilometra od Belog Kamena, 20-tak od Prokuplja, na vrhu planine Vidojevica zvanom Bandera,na nadmorskoj visini od 1155 metara nalazi se opservatorija. Svetlosno zagađenje u Beogradu je značajno smanjilo mogućnosti za profesionalna posmatranja iz zvezdarske Opservatorije.
Zato je formirana njena posmatračka stanica na planini Vidojevici, jednoj od retkih planina u Srbiji sa tamnim nebom, na kojoj je svnaetlosno zagađenje minimalno. Najpre je 2011. godine instaliran teleskop čiji je prečnik ogledala 60 cm, a pet godina kasnije dopremljen je najveći teleskop u zemlji i regionu, a nosi naziv po našem čuvenom naučniku Milutinu Milankoviću, koji je bio i jedan od upravnika Opservatorije u Beogradu.
Nabavku ovog teleskopa, čiji je prečnik ogledala 1.4m, vrednog milion evra, finansirala je Evropska unija kroz šestogodišnji međunarodni projekat „Bellisima“. U potpunosti je automatizovan, a posmatranje se vrši preko interneta. To je trenutno najveći teleskop na zapadnom Balkanu.
Zlatsko jezero se nalazi na područiju poznatom kao Pusta Reka, okružen planinama Pasjača i Radan. Na samo 30 km od Prokuplja. Ime je dobilo po selu Zlata koje se nalazi u samoj blizini jezera…
Jezero je vrlo mlado. Nastalo je pregrađivanjem potoka koji izvire na planini Pasjača udaljene 15-tak kilometara od samog jezera. Svojim tokom, potok prolazi kroz netaknutu prirodu te je i voda u našem jezeru čista i prozirna kao nebo.
Zlatsko jezero je ušuškano ispod brdašca poznatog kao Kale koje je inače samo po sebi spomenik. Na brdu Kale u toku je iskopavanje drevnog rimskog grada koji je nekada bio veliki i poznat. U svom vremenu bio je jedan od poznatih Zlatsko jezero odmorišta na putu trgovaca i vojske od Rima ka dalekom istoku.
Iskopine i spomenici neprocenjive vrednosti razbacane su na sve strane lokaliteta. I u laganim šetnjama obavezan su detalj koji treba videti.
Jedan susret sa Radanom dovoljan je da mu se vratite. Najviši vrh Radana je Šopot na 1409 metara. Vodopad Ripi voda nalazi se na 819 metara nadmorske visine i predstavlja jedan od najlepših vodopada u Srbiji, kaskadnog je tipa dužine 40 metara.
Bubličko, Bojničko, Brestovačko, Magaško ili Radansko jezero je veštačka akumulacija izgrađena 70-tih i namenjena vodosnabdevanju Bojnika i okoline sve do Doljevca. U selu Gornji Brestovac nalazi se brana, ali se jezero najvećim delom svoje površine nalazi u selu Bublica, nalazi se u podnožju Radan planine na 312m nadmorske visine, na ušću Magaške u Pustu reku. Dugo je skoro 3km, najšire 0,5km, najdublje 28m i ima do 75 hektara vodene površine.
Ovo prelepo jezero ima nekoliko poluostrva, rt i dva zaliva. Okruženo je livadama i šumarcima pa je zato idealno za odmor i rekreaciju, a pre svega za kampovanje i ribolov. Zbog bogatstva ribljeg fonda ovde se održavaju i neka ribolovačka takmičenja. Vodom ga puni Pusta reka, koja izvire na Radanu, ispod samog vrha Šopota. Pusta Reka i njene pritoke su brzi, planinski, bujični vodotoci čiste, bistre i hladne vode ali je samo jezero toplo i zbog toga pogodno za kupanje.
Ugostiteljski biser Prokuplja
Kuće od trske i blata, napravljene na isti način na koji su to činili ljudi u mlađem kamenom dobu, čine „praistorijsko selo“ podignuto na arheološkom nalazištu Pločnik kod Prokuplja. Ovaj arheološki park predstavlja život kulture koja je razvila najraniju metalurgiju bakra u Evropi, javlja Anadolu Agency (AA).
Nalazište, smešteno uz reku Toplicu i u blizini izvora mineralne vode, jedan je od lokaliteta Vinčanske kulture koja se smatra najnaprednijom praistorijskom kulturom u svetu. Obuhvatala je današnju Srbiju, istočnu Bosnu i Hercegovinu, južnu Mađarsku, jugozapadnu Rumuniju, istočnu Bugarsku i severni deo Makedonije.
„Ne zna se pouzdana granica, ali je prema predmetima koji su pronađeni utvrđeno da je na tom području živela ista kultura“, kaže arheolog Julka Kuzmanović Cvetković koja je osmislila i 2009. godine otvorila arheo-park Pločnik.
Istraživanja počela 1927. kada su tokom izgradnje trase sa železničku prugu na nalazištu od 100 hektara pronađeni predmeti od keramike, kosti i bakarne alatke, ona se pridružila 1996. godine. Zatim je pronašla način da ljude koji su živeli na granici 6. i 5. milenijuma pre nove ere „dovede“ u današnjicu, a neolit „oživi“.
Na „neolitskim danima“ i „naučnim žurkama“, koje se tamo povremeno organizuju, može se videti kako su praistorijski stanovnici Pločnika topili rudu, tkali odeću, pravili keramičko posuđe, palili vatru pomoću dva kamena… Može se i okusiti neolitski hleb, koji se mesi pomoću mineralne gazirane vode sa obližnjeg izvora.
„Naš park je jedinstven u Srbiji po tome što se u njemu nešto dešava, želimo da u kuće udenemo nešto živo. Imali smo i kamp na kom su deca sa roditeljima prespavala u ovim kućama. Bili su oduševljeni!“, priča Kuzmanović Cvetković.
Istraživači Narodnog muzeja iz Beograda i Narodnog muzeja Toplice su sa kolegama sa londonskog UKL Univerziteta tokom projekta od 2012. do 2014. godine dokazali da je sa Pločnika potekla najstarija metalurgija bakra u Evropi.
Drugi pešadijski puk „Knjaz Mihajlo”, poznat pod nazivom Gvozdeni puk, bio je puk srpske vojske tokom ratova od 1912. do 1918. godine. U Drugom pešadijskom puku Moravske divizije prvog poziva bilo je najviše Jablaničana, Pustorečana i Topličana i Zaplanjaca.
O tom borbenom moralu srpskih vojnika uverljiv zapis ostavio je njihov protivnik i okupatorski vojnik, kaplar 11. puka 9. austro-ugarske divizije u učesnik Cerske i Kolubarske bitke i poznati književnik Egon Ervin Kiš. O njima on kaže:
„Tek u Srbiji 1914. godine shvatio sam da je ljubav prema slobodi malih naroda, jača sila od nasilja velikih i moćnih. Tek ovde sam shvatio Šatobrijana da neumitna sila-volje savlađuje sve, a da je slabost sile u tome što veruje samo u silu“.
Žurnal de Ženev, oktobar 1918. o Gvozdenom puku:
„Izgleda da oni vode borbu u hipnozi, u nekom letargičnom snu, idu napred .. pod neprestanom borbom, zaneseni, opijeni, idu iz dana u dan kao oluja, kao mahniti po 30-40 kilometara dnevno. Ova brzina gonjena je samo za kinematografske filmove…“ Franše de Epere: „To su seljaci, skoro svi; to su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, nesalomivi; to su ljudi slobodni, gordi na svoju rasu i gospodari svojih njiva“.
© 2026. CITY GRUPA NIŠ I SVA PRAVA ZADRŽANA