Прокупље је један од малобројних градова који има ту срећу да је његова прошлост сачувана, а да се налази готово у самој вароши. Брдо Хисар које са три стране обавија река Топлица, штитећи га, својим доминантним положајем је било предодређено за осматрачницу и утврђење, пошто га је било лако бранити.
На осунчаној источној падини брда никло је прво цивилно насеље, зачетак данашње вароши. Под овим именом, као град Светог Прокопија, град се први пут помиње 1395. у повељи кнегиње Милице.
Први трагови живота на падинама Хисара су из времена праисторије, откривени испод темеља римског храма. Вероватно је још у то време на брду постојало утврђење. Топлицу у то време насељавају дивљи Дарданци.
Римска освајања почетком нове ере у Топлицу доводе освајаче који користе рудно богатство Тоиплице али граде путеве, утврђења. У подножју брда Хисар су темељи храма посвећеног Херкулу и темељи монументалних римских терми, оба из 1-2, века н.е. Римска станица Hammeum, забележена на Појтингеровој карти, налазила се вероватно на брду Хисар. Цивилно насеље развијало се на подручју данашње вароши.
Византијска обнова храма у подножју брда Хисар сведочи о значајној градитељској активности током VI века. Извори говоре да се насеље тога времена звало Комблос, село-град.
У X веку у подножју Хисара је подигнута монументална црква, тробродна базилика са три апсиде. Вероватно је у то доба постојало утврђење на врху брда.
Тврђава чији су остаци сачувани на врху брда потиче из 14. века. У то време кад је опасност од Турака била евидентна, у Прокупљу је обновљена већ постојећа тврђава. Народно предање каже да је Топлицом управљао Југ Богдан, тврђаву и малу цркву у подножју брда приписује управо њему. То је време кад Турци крећу у освајање Балкана, заузимају једну по једну државицу завадјених великаша.
У првом налету Турци нису ни јуришали на тврђаву, у судару са Србима, идући према Крушевцу, побеђени су у боју на Плочнику 1386.године. Те године су мошти св.Прокопија пренете у прокупачку цркву из Ниша како би се сачувале од непријатеља.
Године под Турском влашћу Топлица је храбро поднела. У прва два века се живело под врховном влашћу Турака, варош је административно припадала санџаку Алаџа Хисар са средиштем у Крушевцу, а звала се Оркуб (Урћуб).
Путописци 16.века говоре о живописној Топлици, густо насељеној. У време ропства се кроз Топлицу неометано одвијала трговина, у самом граду је постојала дубровачка колонија житеља трговаца, најбројнија током 16. и почетком 17.века.
После аустро-турских ратова и сеоба Срба 1690, а поготово 1734, Топлица је готово запустела. У ове крајеве населили су се Арнаути, Черкези…
Топлица је ослобођена од Турака први пут 1806.године, коначно тек 1877. И онда се морала изнова насељавати. Данашње становништво води порекло од досељеника из Црне Горе, Херцеговине, са Косова и Метохије, као и са подручја Власине и Владичиног Хана. Ти људи су бранили Топлицу у Балканским ратовима, у првом и другом светском рату.
Ти људи су дигли Топлички устанак 1917. кад је читава Европа била поробљена, ти људи су попуњавали “Гвоздени пук”.
У периодима предаха између ратова, Прокупље се градило и развијало, памтећи херојску прошлост и гледајући у будућност.
© 2026. CITY GRUPA NIŠ I СВА ПРАВА ЗАДРЖАНА