Плочникје археолошки локалитет Винчанске културе у истоименом селу, крај обале Топлице, недалеко од Прокупља. Неолитско налазиште је откривено 1927.године, приликом трасираја железничке пруге од Прокупља према Куршумлији. Прва истраживања обављена су већ 1928.године, следеће 1929. је објављена публикација на немачком језику и научна јавност Европе је сазнала за значајно откриће.
Истраживања су обављана 1960-1978.г. у организацији Народног музеја Београд. Од 1996. истраживаања обављају Народни музеј Топлице из Прокупља и Народни музеј из Београда.
Оно што Плочник издваја од сличних налазишта из доба неолита је значајна количина бакарних алатки (око 50) на локалитету Винчанске, неолитске културе. Све је више доказа за претпоставку да је овде колевка металургије бакра, најстарија у Европи (5.500-4.800 г.п.н.е.).
Налазиште у Плочнику се простире на 120 хектара. У том неолитском центру су живели људи који су градили куће, израдјивали посуде од печене земље изузетног квалитета, статуете жена И мушкараца које представљају ремек дела праисторијске уметности. У циљу приближавања сазнања на основу досадашњих истраживања, реконструисано је насеље са неколико кућа од плетера, блата и трске.
Римске терме у Бацу су откривене приликом градње пута од Прокупља према Куршумлији, а како је пут ишао право кроз објекат, направљен је мост испод кога су сачуване и конзервиране терме.
Оне су подизане само на одговарајућим местима, као што је управо била област Топлице, богата изворима топлих вода по којима су јој стари Словени и дали име.
На основу археолошких и историјских налаза претпоставка је да су изграђене током 3. или почетком 4. века. Живот римских терми у Бацу тешко је реконструисати на основу доступних података, међутим, оне представљају “важан каменчић у културном мозаику Србије“.
Црква Светог Прокопијаналази се у подножју Хисара, и њена западна фасада је скоро прислоњена на падину брда. У основи је петобродна базилика са три апсиде дим. 18,5×16м а висина средњег брода је 6,3м. Споља је омалтерисана и окречена у бело.
Првобитна грађевина је базилика са три апсиде на истоку, димензија 18×9м. У XИВ веку је обновљена а верује се да су 1386. пресељене из Ниша мошти св.Прокопија и ту сахрањене. Том приликом је цркви дозидан јужни брод са гробницом која је одмах зазидана.
Под Турцима је црква више пута страдала и обнављана, 1734. је спроведена велика обнова зајмом узетим од Турака. Између 1850. и 1860. биле су последње велике преправке цркве, дозидано је туторско одељење и крстионица, обновљен зид око цркве и подигнута чесма. Године 1906. је са цркве скинут кров од камених плоча и њима поплочан под цркве подигнут за 0,80м. Године 1997. наѕидан је звоник за читав спрат. Истраживања цркве и ископавања у црквеној порти потврдила су да је најстарија црква из X века, откривени су трагови живописа из 11. и 14. века.
На 27 км северозападно од Прокупља, код Велике Плане, на јужним падинама Великог Јастрепца смештена је црква Светог Ђорђа, позната далеко више као манастир Ајдановац.
Манастир је зидан за време краља Милутина, има доста очуваних фресака и представља изузетну вредност на основу тога што је једини очувани манастир на територији општине Прокупље. Сама црква је једнобродна базилика. Зидана је од тесаног камена, али је после ослобођења од Турака омалтерисана и окречена.
Њена унутрашњост има далеко већу вредност, јер колористика самог живописа је веома упечатљива. Има неколико интересантних фресака (св. Петка и св. Недеља, Христово распеће, св. Георгије, св. Прокопије и др).
У близини Прокупља код села Конџеља, на узвишици од 310 м надморске висине, налази се црква Светих Архангела Михаила и Гаврила. Са градњом цркве отпочело се 1885. године, а радови су завршени 1900. године.
Архитектура објекта обликована је у духу прелазног периода када се први пут тежило ка европским утицајима из времена после ослобођења од Турака.
Приметан је руски утицај у вези изградње ове цркве. Купола по свом спољашњем облику одаје грчки утицај. Карактеристике овог објекта су измешаност стилских елемената, складност облика и добра пропорција.
Мала једнобродна црква с нартексом и полукружном апсидом, зидана у 14. веку, са остацима живописа.
Подигнута на светом месту где је првобитно постојао темплум ин антис, храм посвећен Херкулу, из друге половине И века, над којим је подигнута ранохришћанска базилика монументалних размера, а у чијем су склопу били зидани гробови и гробнице (истражено је преко 200 гробова некрополе, од касне антике до средњег века).
У 16. веку користили су је Дубровчани те отуда назив “Латинска”.
Налази се у самом центру града. На великој свечаности 9. септембра 1934. године споменик је открио краљ Александар Карађорђевић.
Патријарх Варнава је освештао спомник уз саслужење око стотину свештеника. Овом свечаном чину, поред државног руководства и званицних делегација из целе Југославије, присуствовало је неколико десетина хиљада житеља Топлице и околних крајева, као и аутор споменика Франо Менгело Динчић.
Споменик палим борцима Града Прокупља у Народноослободилачком рату се налази у општинском парку.
На гранитном постољу су две фигуре ливене у бронзи. Са десне стране исписани су стихови из Горског вјенца „Благо оном ко довијека живи имао се рашта и родити“.
Споменик је откривен 29. новембра 1953. године.
Споменик је откривен 12. октобра 2018. године и у облику је „Карађорђеве звезде“, јер су међу носиоцима тада највећег одликовања, најбројнији били припадници Другог пешадијског пука 1. позива „Књаз Михаило“.
На споменику су четири рељефа с ликовима команданта Гвозденог пука Миливоја Стојановића Брке, хероина Милунке Савић и Флоре Сендс и команданта Француске војске која је ослобађала Прокупље, генерала Шарла Транијеа.
Спомен парк је пројектовао архитекта Милан Радовановић, а идејно решење за израду споменика високог пет метара је дело академског вајара Чедомира Ристића.
Налази се у центру града и симболизује експлозију и растурање бивше земље док се у унутрашњости назиру границе тадашње тадашње државне заједнице Србије и Црне Горе.
Аутор споменика је прокупачки вајар Драган Дробњак.
Испред спортске хале која носи његово име, налази се споменик др Зорану Ђинђићу, првом демократском премијеру Србије.
Споменик је верни приказ премијеровог става, а испружена рука представља идеје и визију којој је тежио.
Откривен је првог августа 2007. године. Аутор споменика је Здравко Јоксимовић.
Градска чесма се налази у центру Прокупља и има три датума рођења.
Први пут је подигнута 1878. године у част ослобођења од Турака.
Други пут 1934. године, уочи откривања споменика Топличанима палим у ратовима 1912-1918.
Свој данашњи изглед добила је 1993. године.
© 2026. ЦИТY ГРУПА НИШ И СВА ПРАВА ЗАДРЖАНА